Da li poslodavac mora da obezbedi čišćenje kancelarija? ArbStättV i higijena 2026

Glavni sadržaj

Ponedeljak je ujutru, malo pre osam, i menadžer kancelarije jedne inženjerske firme u Essen obilazi prostorije. U čajnoj kuhinji stoje šoljice od petka, u muškom toaletu je prazan dozator sapuna. U hodniku ga direktor pita da li bi se čišćenje moglo smanjiti sa tri na dva dana – čisto pitanje troškova. Dve nedelje kasnije na sto stiže žalba saveta zaposlenih, sa pozivom na Uredbu o radnim mestima.

Ovakvi razgovori su deo naše svakodnevnice. Mi smo Kleibrink Glas- und Gebäudereinigung GmbH iz Gladbeck, porodična firma od 1983. godine, danas vođena u drugoj generaciji. Brinemo se o kancelarijama, ordinacijama, advokatskim kancelarijama i poslovnim objektima u regionu Ruhrgebiet – od čišćenja kancelarija preko tekućeg održavajućeg čišćenja do čišćenja ordinacija. Učestalost je tamo često nastala istorijski: nekad davno utvrđena, nikad proverena.

Ovaj tekst razjašnjava šta je propisano, a šta ostaje stvar tumačenja: šta zahteva ArbStättV, kakvu ulogu imaju ASR i DGUV pravila, koji intervali su se pokazali dobrim i ko snosi odgovornost. Mi smo stručna firma za čišćenje, a ne advokatska kancelarija – ovaj tekst ne zamenjuje pravni savet.

Šta zaista propisuje Uredba o radnim mestima

Ko u Uredbi o radnim mestima (ArbStättV) traži rečenicu poput „Kancelarije se moraju čistiti dva puta nedeljno“, neće je pronaći. Uredba formuliše ciljeve zaštite, a način na koji se do njih dolazi utvrđuje poslodavac. Ključan je § 3a stav 1 ArbStättV: radna mesta moraju biti uređena i vođena tako da se opasnosti po bezbednost i zdravlje što je moguće više izbegnu. „Vođenje“ je poluga: ne misli se na stanje objekta prvog dana, već na tekući rad, uključujući čišćenje. § 3 ArbStättV dodatno povezuje procenu rizika prema Zakonu o zaštiti na radu sa radnim mestom.

U prilogu postaje konkretnije: tačka 1.5 zahteva površine koje se mogu čistiti u skladu sa zahtevima, tačka 1.8 bezbedno upotrebljive saobraćajne puteve. Tačka 4.1 uređuje sanitarne prostorije, tačka 4.2 prostorije za odmor. Obaveza čišćenja dakle postoji, ali je usmerena na cilj: nije propisan interval, već rezultat. To je istovremeno fleksibilno i nezgodno: u slučaju spora se utvrđuje da li je učestalost bila dovoljna.

ASR A4.1 i čišćenje sanitarnih prostorija

Tehnička pravila za radna mesta (ASR) popunjavaju prazninu u praksi. Ona nisu uredba, ali imaju pretpostavljeno dejstvo: ko ih poštuje, ispunjava ArbStättV; ko odstupi, mora dokazati ravnopravno rešenje. Najvažnije pravilo je ASR A4.1 „Sanitarne prostorije“: toaleti, umivaonici i svlačionice moraju se održavati u besprekornom higijenskom stanju i čistiti svakog radnog dana. Uz to spada i ono što se često zanemaruje:

• Sredstvo za pranje ruku i mogućnost za sušenje ruku
• dovoljno toalet papira, bez potrebe da se traži
• ispravna ventilacija protiv vlage
• kante za otpad koje se redovno prazne

ASR A1.3 reguliše bezbednosno obeležavanje: mokro opran pod mora tokom sušenja nositi znak upozorenja „Upozorenje na opasnost od klizanja“ – nakon padova to odlučuje pitanje odgovornosti. Dodatno, DGUV propis 1 obavezuje na mere i obuku, a DGUV pravilo 108-003 obrađuje podove sa opasnošću od klizanja.

Kod bioloških materija – ordinacije, higijenski otpad – primenjuje se Uredba o biološkim materijama: procena rizika, stepen zaštite, zaštitna oprema, uputstvo za rad, obuka. Čišćenje sanitarnih prostorija obično spada u stepen zaštite 1, u ordinacijama može važiti stepen zaštite 2. Za hemikalije važi Uredba o opasnim materijama.

Intervali čišćenja: šta je uobičajeno, a šta obaveza

Pošto uredba ne navodi učestalost, potrebno je sopstveno, razumljivo utvrđivanje. Sledeće vrednosti su se pokazale dobrim u kancelarijama – orijentacija, a ne pravna norma. Prve dve tačke nisu predmet pregovora.

• Toaleti, umivaonici: svakog radnog dana, uz kontrolu kod intenzivnog korišćenja
• Čajna kuhinja, prostorija za odmor: svakog radnog dana, uključujući sudoperu i otpad
• Recepcija, sale za sastanke: svakog radnog dana do tri puta nedeljno
• Hodnici, stepeništa, lift: dva do pet puta nedeljno
• Kancelarijske prostorije, korpe za otpatke, podovi: jedan do tri puta nedeljno
• Kvake, prekidači za svetlo: svakodnevno kod prometa stranaka, inače nedeljno
• Staklena vrata, pregrade: nedeljno do mesečno
• Radijatori, podne lajsne: mesečno do kvartalno
• Svetiljke, ventilacione rešetke, roletne: jedan do dva puta godišnje
• Osnovno čišćenje poda, tepiha: godišnje, inače na svake dve godine
• Prozori, staklene fasade: dva do četiri puta godišnje kao čišćenje stakla

U ordinacijama plan higijene određuje učestalost: prostorije za tretmane se čiste svakog radnog dana uz dezinfekciju površina, odvojeno dokumentovano. Više o tome u vodiču Koliko često treba čistiti kancelariju?.

Za orijentaciju u pogledu troškova: satnice za komercijalno održavajuće čišćenje su na tržištu obično između 31 i 48 evra (neto 26 i 40 evra) bruto (uključujući 19% PDV-a) – vrednosti iz branše, a ne naše cene. Koliko će vaš objekat koštati pokazaće obilazak; pogledajte Čišćenje kancelarija: troškovi i faktori cene.

Ko odgovara u slučaju nedovoljne higijene?

Odgovornost leži na poslodavcu i ne može se prebaciti drugome – može se preneti samo izvršenje. Zakon o zaštiti na radu dozvoljava prenos na pouzdana, stručna lica, ali obaveza izbora, organizacije i nadzora ostaje na poslodavcu. Ko angažuje pružaoca usluga i dve godine ne proveri stanje, samo je odložio svoj rizik.

U praksi prete tri nivoa. Na nivou nadležnih organa: inspekcija rada može doneti naloge, a prekršaji predstavljaju prekršaje koji se kažnjavaju novčanom kaznom. Na građanskopravnom nivou: ako neko padne na sveže opranom, neobeleženom podu, radi se o obavezi obezbeđenja bezbednosti prostorija i naknadi štete – i o tome ko može dokazati kada je čišćeno i obeleženo. Interno u firmi, savet zaposlenih ima pravo saodlučivanja u pitanjima zaštite zdravlja.

Poseban slučaj su iznajmljeni objekti: sopstvena površina je gotovo uvek stvar zakupca, dok se stepenište i spoljne površine obračunavaju kroz troškove zakupa. Za ArbStättV to je sporedno – odgovoran za radna mesta svojih zaposlenih ostaje poslodavac; trajno zaprljane zajedničke površine treba pismeno prijaviti izdavaocu. Manje poznata je odgovornost naručioca: ako angažovani podizvođači ne isplaćuju minimalnu zaradu propisanu za branšu, naručilac može odgovarati.

Sopstveno osoblje za čišćenje ili spoljni pružalac usluga?

Oba pristupa su dozvoljena. Sopstveni radnik za čišćenje poznaje objekat, ali se trud često potcenjuje: uz platu prema okvirnom kolektivnom ugovoru za čišćenje objekata – čija je minimalna zarada viša od zakonske – dolaze i doprinosi na platu, zamena tokom odsustva, prijava kod strukovnog udruženja za osiguranje, mašine, spisak opasnih materija i godišnja obuka. Pre svega je zamena ključno pitanje: ako radnik izostane tri nedelje, objekat ostaje bez čišćenja.

Pružalac usluga donosi rešenje za zamenu, poslovno osiguranje od odgovornosti i odgovornost za zaštitu na radu svog osoblja – za to je potreban jasan popis usluga. Pri poređenju vredi obratiti pažnju na:

• Da li su usluge opisane po grupama prostorija i učestalosti, ili samo „po potrebi“?
• Ko obezbeđuje potrošni materijal – sapun, papir, kese za smeće?
• Kako su regulisani zamena i kontakt osoba?
• Da li su zaposleni stalno zaposleni, ili se posao prosleđuje podizvođačima?
• Postoji li poslovno osiguranje od odgovornosti i dokazi o obuci?
• Kako su regulisani predaja ključeva, alarmni sistem i čuvanje poslovne tajne?

Za mnoge firme ima smisla kombinovani model: održavajuće čišćenje preko pružaoca usluga, mali svakodnevni zadaci interno. Mi tako radimo u Essen, Bochum i u ostatku Ruhrgebiet – oblast usluživanja obuhvata oko 50 kilometara oko Gladbeck. Angažujemo isključivo stalno zaposlene radnike po tarifnoj plati, bez podizvođača, i u potpunosti smo osigurani od odgovornosti.

Šta sadrži pravno sigurna koncepcija čišćenja

Koncept čišćenja nije papir za fioku, već dokument kojim dokazujete da ste ispunili svoje obaveze. Sledeći elementi treba da budu deo njega:

• Knjiga prostorija: sve prostorije sa površinom, namenom i vrstom poda
• Plan učestalosti: koja aktivnost, u kojoj prostoriji, u kom intervalu
• Veza sa procenom rizika: opasnost od klizanja, površine sa kontaktom ruku, higijenski otpad
• Dokumenta o opasnim materijama: bezbednosni listovi, spisak, uputstva za rad
• Plan higijene u ordinacijama, sa razdvajanjem čišćenja i dezinfekcije
• Nadležnosti: ko naručuje, kontroliše, odobrava vanredna čišćenja
• Pristup i zaštita podataka: ključevi, alarmni kod, čuvanje poslovne tajne
• Osiguranje kvaliteta: obilazak sa zapisnikom i put reklamacije
• Dokazi: potvrde o izvršenim uslugama, beleške o vanrednim čišćenjima
• Ugovorne odredbe: trajanje, otkazni rok, prilagođavanje cene u slučaju tarifne plate

Najefikasniji je redovan obilazak: dve osobe, plan učestalosti, trideset minuta. Nakon toga se zna da li intervali još odgovaraju. Objekti se menjaju – od pet zaposlenih postane dvanaest, a koncept iz 2019. godine više ne opisuje današnju zgradu. I još jednom: paragrafe navodimo radi orijentacije – obavezujuću ocenu vašeg konkretnog slučaja treba prepustiti radnom pravu ili vašem strukovnom udruženju za osiguranje.

Često postavljana pitanja

Da li je poslodavac obavezan da obezbedi čišćenje kancelarija?

Uredba ne navodi fiksni interval, ali zahteva rad bez opasnosti po bezbednost i zdravlje. Za sanitarne prostorije i prostorije za odmor izričito se zahteva besprekorno higijensko stanje. Time postoji obaveza čišćenja čiji obim određuje procena rizika.

Da li se toalet u firmi mora čistiti svakog radnog dana?

ASR A4.1 zahteva besprekorno higijensko stanje sanitarnih prostorija i redovno čišćenje; u praksi to znači svakog radnog dana. Kod prometa stranaka dodaje se međukontrola. Ko odstupi, mora to obrazložiti.

Da li zaposleni mogu biti obavezani da sami čiste kancelariju?

To zavisi od ugovorene delatnosti – referentkinja nije radnik za čišćenje. Pranje sopstvene šoljice nije problematično, ali čišćenje sanitarnih prostorija jeste. Ako čišćenje postane stalna obaveza, potrebni su obuka i zaštitna oprema.

Koliko često se moraju čistiti podovi u kancelariji?

Fiksnog propisa nema. Uobičajeno je da se saobraćajne površine čiste svakog radnog dana do tri puta nedeljno, a čiste kancelarijske prostorije jedan do dva puta nedeljno. Odlučujući su korišćenje, vrsta poda i vremenske prilike.

Koje posledice prete u slučaju nedovoljne higijene?

Kršenja ArbStättV predstavljaju prekršaje; nadležni organ može doneti naloge i izreći novčane kazne. Češći su građanskopravni zahtevi nakon pada na mokro opranom podu bez znaka upozorenja. Pouzdana dokumentacija je presudna u slučaju spora.

Da li čišćenje mora biti dokumentovano?

Izvan regulisanih oblasti poput ordinacija ne postoji obaveza da se svako čišćenje evidentira potpisom. Obavezna dokumentacija je, međutim, procena rizika, a mere higijene spadaju u nju. U slučaju sumnje morate dokazati da ste ispunili svoje obaveze.

Pitanja ili ponuda?

Želite da saznate da li učestalost čišćenja u vašem objektu i dalje odgovara, ili vam je potrebna ponuda? Dolazimo kod vas, pregledamo prostorije i sastavljamo plan usluga. Poseta na licu mesta je besplatna; telefonom nas možete dobiti pon–pet 10–18 časova, a na e-mailove odgovaramo radnim danima u roku od 48 sati.

Telefon 02043 41100 Pošaljite e-poštu